SAVETI

Energetska efikasnost postala je imperativ. Ljudi su počeli da razmišljaju o zagađenju koje pre svega utiče na njihovo zdravlje, a zatim i o prirodnim resursima. Čovečanstvo polako postaje svesno ograničenosti sirovina planete koju naseljava. Međutim, čak i ako na energetsku efikasnost ne gledamo iz ovog, naizgled idealističkog, ili čak utopističkog ugla, vrlo brzo ćemo shvatiti da ušteda energije znači i uštedu novca.

 Prozori su izuzetno važan element kada govorimo o energetskoj efikasnosti svakog objekta. Njihova osnovna funkcija je da propuštaju dnevnu svetlost i omogućavaju provetravanje, ali i da omoguće korisniku prostora vizuelnu komunikaciju sa spoljnim svetom. Na svakom objektu, najdinamičnija, a po nekim istraživanjima i najslabija tačka kad je toplota u pitanju su upravo prozori.

10-kuca-gubitak-energije

Kako i koliko gubimo energiju u kući

 

Tokom grejne sezone prozori predstavljaju glavni „portal“ za neželjeni gubitak toplote, izvor neprijatnosti ukoliko ne dihtuju dobro (odnosno produvavaju) kao i uzrok problema sa kondenzacijom i samim tim i plesni u prostoriji. Tokom leta sunce preko prozora dodatno zagreva prostorije ukoliko ne postoji adekvatna zaštita na njima, bilo u obliku premaza na prozorskom staklu ili zastora, zavese ili roletne na prozoru.

 

Istraživanjima je utvrđeno da se preko prozora gubi 36% energije potrebne za zagrevanje objekta. Do toplotnih gubitaka dolazi usled kondukcije – prenosa toplote kroz materijal prozora, i usled ventilacije – strujanja vazduha kroz otvoren ili zatvoren prozor. Kondukcijom se gubi oko 22% a ventilacijom oko 14% energije. Za stanove iznad desetog sprata ukupni gubici energije su 47%. Ovako veliki gubici toplote kroz fasadnu stolariju dešavaju se zbog lošeg kvaliteta izabrane stolarije kao i zbog loše ugradnje usled koje se javljaju dodatni procepi i povećava ventilacija i samim tim i toplotni gubici. Ove brojke govore da su prozori dobra prilika za poboljšanje energetske efikasnosti i termičkih performansi objekata.

Gubici usled kondukcije odvijaju se kroz ram i staklo prozora. Dakle, može se reći da ovi gubici zavise od termičkih karakteristika prozora. Veličina kojom se izražavaju ovi gubici zove se koeficijent toplotne provodljivosti, označava se sa „U“. Po definiciji, koeficijent prolaza toplote – „U“ označava koliko toplote u vatima prođe kroz 1 kvadratni metar materijala određene debljine za jednu sekundu.

Jedinica u kojoj se vrednost koeficijenta prolaza toplote izražava je W/m2K. Što je koeficijent toplote manji, termoizolacione osobine posmatranog materijala ili elementa su veće. U zavisnosti od prozorskog okvira i zastakljenja prozora, ovaj koeficijent može imati različite vrednosti – od 0.8 W/m2K kod najkvalitetnijih prozora sa niskoemisionim troslojnim staklom sa gasnim punjenjem pa sve do 5.2 W/m2K kod starih drvenih jednostrukih prozora sa jednostrukim zastakljenjem. Evropska preporuka je da ovaj koeficijent ne prelazi 1.8 W/m2K.

Komponente svakog prozora su ram i ostakljenje. Svaka od ove dve komponente ima svoja svojstva koja utiču na ukupne toplotne gubitke prozora.

Prozorski ramovi se danas najčešće prave od plastike, metala i drveta. Svaki od materijala ima svoje prednosti i mane. Međutim, današnje tehnologije proizvodnje prozora nastoje da minimalizuju negativne osobine materijala i izvuku najbolje iz pozitivnih. Tako se često dešava da se prilikom izrade ramovske konstrukcije za prozore kombinuju materijali da bi se došlo do najboljih i najefikasnijih rezultata. Za različite materijale i vrste ostakljenja, različite su vrednosti koeficijenta prolaza toplote.

Kada govorimo o ostakljenju prozora, najčešće primenjivan materijal je staklo, međutim, u ove svrhe se može koristiti i plastika. Ovi materijali u prozoru mogu biti providni, obojeni ili prevučeni određenim premazima, a sve u svrhu smanjenja koeficijenta prolaza toplote i povećanja energetske efikasnosti staklene površine. Ostakljenje može biti jednostruko ili se može primeniti više stakala.

Primenom većeg broja stakala takođe dolazi do smanjena koeficijenta prolaza toplote. Kada se ugrađuju dvostruka ili trostruka stakla, međuprostori između stakala se oivičavaju distancerom koji je ispunjen apsorberom vlage; preporučeno minimalno rastojanje između dva stakla je 12 mm a međuprostor je ispunjen vazduhom ili inertnim gasom – argonom, kriptonom ili ksenonom. Ovakva stakla zovemo „IZO“ stakla.

Ove staklene površine mogu biti premazane specijalnim premazima na bazi vanadijum-oksida u vidu tankog filma sa unutrašnje strane unutrašnjeg stakla. Stakla sa ovim specijalnim premazima zovu se niskoemisiona stakla, i ona propuštaju vidljivi deo spektra sunčeve svetlosti ali reflektuju dugotalasno zračenje i na taj način sprečavaju gubitak odnosno dobitak toplote.

Međutim, čak i ako su u objektu ugrađeni najkvalitetniji prozori, ukoliko je kvalitet ugradnje neodgovarajući, može doći do znatnih gubitaka toplote preko procepa između prozorskog okvira i zida, ili kroz kutiju za roletne. Zbog toga je jako važno pored odabira kvalitetnih prozora obratiti pažnju i na kvalitetnu ugradnju istih.

stari-prozori

Neefikasni prozori

Ako u prostoru postoje prozori koji su veoma stari i neefikasni, veoma je poželjno zameniti ih novim prozorima u materijalu po potrebama i ukusu i sa odgovarajućim ostakljenjem. Međutim, ukoliko je iz različitih razloga teško ili nemoguće zameniti stare prozore, možemo primeniti mere za poboljšanje starih. Ukoliko se želi poraditi na poboljšanju energetske efikasnosti postojećih prozora, to se može uraditi na nekoliko načina. Treba proveriti da li postoje pukotine između rama prozora i zida. Ukoliko postoje, ove pukotine treba popuniti pur penom. Veoma važna stavka koja jako utiče na energetsku neefikasnost starog prozora je dihtovanje.

Ukoliko se može osetiti produvavanje kroz sam okvir prozora, jednostavnom ugradnjom trake za dihtovanje sprečava se prodor vazduha kroz kritične tačke ramovske konstrukcije. Produvavanje se takođe dešava i preko kutije za roletne. Ukoliko postoji ovaj problem, kutije za roletne se mogu izolovati što takođe znatno smanjuje gubitke. Okovi na starim prozorima takođe predstavljaju kritičnu tačku, a njihova zamena je relativno jednostavna i jeftina.

family-guy-window-blinds.gif w=512&h=312Još jedan važan detalj prilikom poboljšavanja energetske efikasnosti starog, ali i novog prozora, je upotreba elemenata kao što su roletne, zavese, zastori. Ovi elementi ne samo da doprinose estetskom utisku prostora, već može imati značajnu ulogu u sprečavanju toplotnih gubitaka zimi i prekomernog osunčanja leti.

Osnovna stavka za razumevanje energetske efikasnosti je prenos toplote: prelazak toplotne energije sa jednog mesta na drugo. Veoma je važno razumeti da toplotna energija uvek prelazi iz toplije sredine u hladniju. U našim objektima, toplota zimi ne nestaje, ona odlazi. Slično se dešava leti: toplota se prenosi na unutrašnji prostor. Nivo toplotnih gubitaka zimi i toplotnih „dobitaka“ leti, zajedno sa efikasnošću uređaja za grejanje i hlađenje koji se koriste, igraju odlučujuću ulogu u određivanju konačnih finansijskih troškova koji odlaze na ime energije.

Upravo iz ovog razloga je jako bitno da prostor bude dobro izolovan.

Primenom mera štednje energije na našim objektima kao što su adekvatna termoizolacija, hidroizolacija, popravka krova, ugradnja energetski efikasne opreme, zamena prozora, postižu se i finansijske uštede. Ukoliko posmatramo sredstva koja je potrebno uložiti, ugradnja novih prozora svakako ne spada u najekonomičnije rešenje, ali kada se u obzir uzme činjenica da su otvori na objektu najčešće najslabije tačke kada govorimo o termoizolaciji objekta, posmatrano na duže staze ulaganje u prozore i spoljna vrata je ulaganje sa vrlo brzim povratom investicija.

SAVETI ZA ŠTEDNJU

 

provetravanjePROVETRAVANJE

Provetravanje: kratko i intenzivno
Napravite promaju: Široko otvorite prozor, ali samo nakratko. Na taj način će u nameštaju i zidovima ostati sačuvana toplota i moći će da zagreje svež vazduh. I nemojte zaboraviti: zatvorite ventil termostata.

podesavanje temperaturePODEŠAVANJE TEMPERATURE

Podešavanjem temperature smanjujete troškove
Podesite sobnu temperaturu na 20°C. Optimalna temperatura hodnika je 15°C Kako budete podizali temperaturu tako će rasti Vaš račun za grejanje. Smanjenjem sobne temperature do 5°C uštedećete i do 30% troškova za grejanje.

grejna telaGREJNA TELA

Grejna tela: iznad svega vole slobodu
Nemojte sputavati odavanje toplote grejnog tela. Nepropusne zavese i nameštaj deluju kao izolacija. Grejno telo takođe nije podesno ni za sušenje veša. A kada klokoće: ispustite vazduh

zaptivanje prozoraZAPTIVANJE PROZORA

Prozor: što čvršće zaptivanje, tim bolje
Izvršite zaptivanje procepa i spojeva, tako da sveća više ne treperi. Noću spustite roletne i navucite zavese. Prozori sa mogućnošću otvaranja na “G” su idealni – kada ostanu zatvoreni.

zatvaranje vrataZATVARANJE VRATA

Zatvarajte vrata prostorija
Predupredite strujanje toplijeg, vlažnijeg vazduha iz zagrejane u manje zagrejane prostorije. Držite zatvorena vrata. Time ćete izbeći i stvaranje buđi.

vlaznost vazduhaVLAŽNOST VAZDUHA

Vlažnost vazduha: ispravan stepen vlažnosti je odlučujući
Vlažan vazduh se čini toplijim i smanjuje uzvitlavanje problematičnih čestica prašine. Biljke i ovlaživači vazduha intenziviraju prijatan osećaj. Međutim: paru iz kupatila i kuhinje trebalo bi što brže odstraniti iz stana.

podesavanje ventilaPODEŠAVANJE VENTILA

Ventil termostata: Podešavajte ga prema potrebi
Pravilno podešen ventil termostata automatski daje željenu temperaturu. Podesite ga prema potrebi, npr. noću, kada ne koristite prostoriju, dok provetravate, ili kada Vam je jednostavno isuviše vruće.

 

PREUZMITE DOKUMENT PDF-iconPDF ILI WordDOC

Comments are closed.